Rakija kroz vekove

Prva proizvodnja alkoholnih pića počela je nedestilisanim vinima od grožđa, voća, kobiljeg mleka i drugim.
Prastari podaci ukazuju na korišćenje dostilacionih aparata koji su prvobitno upotrebljavani za destilaciju aromatičniih biljaka u cilju dobijanja parfema, mirisa i ulja za balsamovanje. Na ovo ukazuju crteži u antičkom hramu egipatske prestonice.
Grčki filozofi i lekari: Aristotel, Hipokrit, Galen i drugi opisivali su destilaciju još pre nove ere. U Kini su u VII veku, a u Indiji u IX veku destilisali aromaitično bilje i proizvodili arak i rum.
Marko Polo 1297. god. opisuje da su mongolski nomadi u svojim obitavalištima severno od pustinje Gobi još u VIII veku poznavali proizvodnju alkoholnog napitka dobijenog vrenjem kobiljeg mleka u kožnim mešinama (mlečno vino kumiis), a njegovom destilacijom dobijala se mlečna rakija karaknmiis. Za vreme vladavine Džingis Kana pominju se likeri od dva puta destilisane rakije karakumis.
U srednjem veku u Francuskoj i Italiji cveta proizvodnja rakije od grožđa koja se naziva raznim imenima: lozova voda, vatrena voda, voda života i slično. Nju su u početku proizvodili alhemičari i apotekari, jer se ova sve do XV veka tretirala kao lek, pripisivane su joj razne natprirodne moći kao podmlađivanje, produžavanje života i sl. Ovim se poslom kasnije bave manastiri i trgovci. Razni ratovi i epidemije zaraznih nolesti išle su na ruku proizvodnji rakije. Njena potrošnja se širi u narodu. Ona počinje da se koristi i kao Sredstvo plaćanja.
Rakija u Srbiji nije bila poznata pre druge polovine XIV veka. Reč rakija se ne pominje na starim srpskim spomenicima i u jeziku. Kod nas je reč rakija “došla” sa Turcima, u XIV ili XV veku. Reč “rakija” potiče od arapske reči “al -rak” što u slobodnom prevodu znači znoj. Pod tim se mislilo na specijalno piće – rakiju arak koja se nekada a i danas, proizvodi u Indiji, Indoneziji, Maleziji i drugim dalekoistočnim zemljama. U to vreme rakija se dobijala destilacijom prevrelog soka ili vina specijalnih vrsta palmi. Danas sa razvojem tehnologije, rakija se proizvodi i od drugih sirovina, kao što su šećerna trska, voće, grožđe, žito, melasa itd.
Kada je krajem XIX veka većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je drastično opala proizvodnja vina proizvodnja rakije je naglo skocila.
U pesmama u kojima su opevani oslobodilački ustanci u Srbiji početkom XIX veka, vino se sve više zamenjuje rakijom. Tako, u pesmi
“Početak bune protiv dahija”, opisujući Karađorđa, narodni pevač kaže: “Đorđe se junak naučio prije zore svagda uraniti umiti se i Bogu moliti i popiti po čašu rakije…”
Rakija se ne pije iz navike, već zbog uživanja. Prvo se pogleda boja, zatvorenih očiju treba da se oseti miris, zatim se lizne. Na ovaj način se oseti kvalitet rakije. Rakija je kod nas prisutna u mnogim životnim prilikama, ali i u svakodnevnom životu. Ne moze se zamisliti bilo koje slavlje bez čašice rakjie. Rakija je kod nas postala običaj, uz ispijanje rakije obavezno ide i zdarvica. Zdravica ima mnogo, a razlikuju se od mesta do mesta.
Rakija se koristila u narodnoj medicini kao osnovno sredstvo za dezinfekciju. Poznato je da se ona zajedno sa drugim sredstvima, koristi i kao lek za mnoge bolesti i jačanje organizma. U narodu postoji veliki broj recepata za lečenje različitih bolesti u kojima rakija zauzima vidno mesto. Prepečenica, lincura, drenovaca, kao i posebna vrsta rakije – travarica najčešće se koriste za lečenje i danas dan.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

*